Новонастала ситуација у свету и код нас јасно показује крхкост наше природе, друштва и комфора. У исто време на испиту смо сви ми, друштво, појединац, друштвена и верска уверења као и вредности данашњице које пропагирају своју супериорност. Такво друштво, као грађевина коју данас потреса искушење у виду вируса Корона, веома је угрожено. Неизвесност, страх и паника свугде око нас. Шта нас то брине? Чега се заиста бојимо? Зашто паничимо? За одговорне нема места ни за једно од наведеног. Решења су око нас у виду савета лекара, стручњака, државе. Одговор на овакве савете је послушност, која је по Богу увек била велика врлина. Због непослушности део анђела постадоше демони. Због непослушности Богу библијски цареви изгубише царства, а људи благослове. Струка говори једно, ми радимо друго. Поступајући тако, како да нам буде добро? Али у свему овоме има и добра страна. Можда је ово време када више треба размишљати о породици, друштву, земљи. Бригом за краткотрајне ствари запоставили смо породицу, здравље и све оно што нам је данас угрожено. Заборависмо да смо у периоду Васкршњег поста. Можда је Бог допустио ово искушење да се тргнемо и Њему се вратимо и обратимо за излечење. Затварањем у карантин одузима нам се трчање за оним што смо ставили као преграду између нас и других. Јер профит и економска добит не могу бити циљ. Отргнути смо од света и стављени у изолацију да се запитамо где даље? Ово је време када се показује људскост и икона Божија у човеку јер смо по лику Божијем створени. Време поста је и време повратка Богу. Велики и слободни простор улица последњих дана нека буде пример отварања и стварања простора у себи за другога.
вероучитељ Данијел Стокановић
Чланак преузет са Мачва инфо